Први Парламент Црне Горе - 1905.

Народни посланици у првој Црногорској скупштини:

Адем Колић,  Алекса Поповић,  Асан Андрић, Блажо Бошковић,  Благоје Хаџић,  Божо Вујошевић,  Велиша Лазовић,  Вуко Јанков,  Гавро Протић,  Душан Вукотић,  Душан Петровић,  Драго Радовић,  Ђуро Дрецун,  Ђорђе Милановић,  Илија Јовићевић,  Илија Капа, Живко Драговић,  Јанко Спасојевић,  Јанко Милић,  Јанко Вукотић,  Јаков Алексић,  Јаков Вретеничић,  Јован Пламенац,  Јово Поповић, Јован Мемедовић,  Јусуф - бег Ресулбеговић,  Хоџа Карађузовић,  Крсто Поповић,  Крсто Томовић,  Крсто Токов,  Лабуд Гојнић,  Лабуд Петровић,  Лазо Томановић,  Малин Радовић, Марко Требјешанин,  Медо Лукачевић,  Митрополит Митрофан,  Мило Татар,  Мило Драгојевић,   Милисав Николић,  Милисав Бојовић,  Митар Радуловић,  Машо Андров,  Митар Миличковић,  Мустафа Хилми,  Михаило Буквић,  Никола Милошев,  Ново Грујић,  Обрен Рњез,  Павле Вујисић,  Перо Јовановић,  Петар Рамовић,  Петар Добрецовић,  Раде Радовић,  Радоје Ракочевић,  Ристо Бошковић,  Ристо Јокановић,  Саво Бошковић,  Сава Драговић,  Саво Вулетић,  Станко Булатовић,  Саво Кривокапић,  Симо Ковачевић,   Секуле Дрљевић, Филип Протић,  Филип Челебић,  Филип Вујовић,  Шћепо Мартиновић и Мирко Мијушковић.

Једна књига, издата у Београду, 1911 године, даје нам слику о почецима парламентарне демократије у Црној Гори. Књига је потписана псеудонимом Никац од Ровина и овако описује почетак парламентарног живота у Црној Гори, на Цетињу, у згради "Зетског дома":

=============================================

У партеру посједали посланици лијепо и као што треба. Управо, као што пјесма вели "Бан до дана, Милош до Лазара". Поглед са галерија у скупштинску салу сличан је погледу са каква виса црногорског у неку урвину, у коју се по кад - кад спусте крсташи орлови.

Из првих клупа падају у очи најизразитији типови старога црногорскога соја: Лакић Војводић, Мијајло Нишин, Велиша Лазовић, Ђуро Дрецун, Крсто Токов, Алекса Поповић, Митар Миличковић, Обрен Рњез и многи други. Погледи им оштри, перчини пуштени низ потиљке, а брци растјерани у стријелце. Јуначке им груди прекриљене читавим редовима ордења, одбљескују токе канатлије, па онда тешке мордоламе, широки трамболоси и меки силави у којима дањују револвери и реже љути јатагани. Што их више гледате, све више вам се чини да су они ту само за који минут и да ће се, за који сат, створити тамо негђе око Призрена, Мостара или Сарајева под ратним заставама! 

И док вам се тако погледи задржавају на тим орлушинама, дотле, за тили трен, запази се и понеки културни Црногорац поткресане брадице, уфитиљених брка са препиљеним образима, преко кога је остао траг јуначкога брковеза! То вам је вријежа људи мртве и дегенерисане физичке младости, чији су најизразитији представници: Лабуд Гојнић, Јован Пламенац, Секуле Дрљевић и њима слични. А кад добро осмотрите и упоредите стари и млади сој, одмах ћете рећи да млађи овђе изгледају као незвани у јуначку дружину! 

Ђуро Дрецун шарка нешто око револвера, отвара му капак, окреће коло и загледа колико има фишека; Мујо Влаховић извадио огњило и проба га у кремен; Ново Грујић извадио јатаган и расијеца неку књигу; Крсто Токов угони оловком пртену масницу у револверску цијев и чисти је; Лакић Војводић истреса симсију; Лабуд Петровић закопчава докољеницу; Обрен Рњез шапће нешто Саву Бошковићу на ухо, ма се не зна што; Мило Дожић задубио се у Свето Писмо и чита га; Мијајло Нишин изврнуо џепове од доламе и истреса из њих нечасове трице и прашину; Јанко Милић деље неко дрво и гради кобилицу за гусле; Радоје Ракочевић и Јанко Вретеничић скрајнули се у један ђошак и ђидају се копчама у празну пљуваоницу, јер не знаду каква је то направа и зашта служи. Поред ових и многи други посланици ставили се у службу својих навика.  

За министарским столом Лазо Томановић, нешто дремован; до њега остали министри; Јован Пламенац, луд и аветан звијери око себе, Душан Вукотић, Филип Јерговић, Марко Ђукановић и Перо Вучковић, обучени сви у живописно и скупоцјено црногорско одијело. Како их год погледате, једино вам изгледају прикладни, што веле Црногорци, само за сватове и ни зашто друго на свијету.

На галеријама пуно публике из које пада у очи и приличан број црногорске момчади, чобана из околине Цетиња; по ђе коме је у појасу револвер, а по ђе коме дудук, свирала или дипле.

 -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  - 

1. СЈЕДНИЦА

ПРЕДСЈЕДНИК ДА БУДЕ КО ЈЕ НАЈВИШЕ ТУРСКИХ ГЛАВА ПОСЈЕКА

Сједница почиње. Избор првог предсједавајућег

Посланици сви на окупу. За министарским столом сви чланови владе. Галерије пуне измијешане публике. На пољу, около Скупштине, маса окупљеног народа; споља допиру гласови од силне вике и граје, јер би многи хтјели да уђу у Скупштину и да чују шта ће се говорити, али не могу, пошто нема мјеста.... Пст!... Пст!... Зачуше се опомене између посланика. Наста нијеми тајац!

Први устаде и узе ријеч.

Мило Дожић:

Господо посланици! По обичају који се практикује свуда у парламентарним земљама, ја предлажем да најстарији посланик по годинама заузме мјесто привременог предсједника Народне Скупштине, како би се потребни послови могли обављати до избора сталнога предсједника.

Ђуро Дрецун:

Ја мислим да није добро што Дожић рече, него је много боље да за приједсједника изаберемо онога посланика који је највише глава посјека. То је најправије, ако хоћемо да се држимо права и Господарева Устава!...

Крсто Токов:

Ово је најбоље што може бити; слажем се са Ђуром и гласам у његов приједлог.

Јован Пламенац:

Ред је, господо, да привремени предсједник буде најстарији посланик по годинама. Оно, истина, није рђаво ни оно што је Ђуро предложио, па како хоћете?

Филип Челебић:

Нећемо никако друкчије већ како је Ђуро река, па ко буде највише глава посјека нека буде приједсједник и нека му је сретно да Бог да јаки! Је л' овако, браћо Црногорци?

 - Тако је, већ никако!... То је у смислу Устава и права закона!... Тако је, тако! - довикује множина посланика.

Саво Бошковић:

Ја опет мислим, најбоље је да припитамо Господара, па за кога он каже да ваља за приједсједника, тога и да изаберемо.

Вуко Јанков:

Браћо, ја мислим да није лако бити приједсједник Устава и Скупштине! Не треба хитати, но све лијепо и полагано, па кога изаберемо тај нека и буде све дотле, док не учини какву валенцу у политици Устава!...

Због овога питања отпочиње жива дискусија и препирка. Посланици се дијеле у два табора: Ђуро Дрецун и стари му другови хоће за предсједника јунака најбољег који је у Скупштини, а Лабуд Гојнић, опет, са својим млађим друговима, не пристаје на то никако.

Ново Грујић:

Молим вас, господо, дајте да учинимо овако: нека приједсједник буде један од овија нас који смо сјекли турске главе, а ови што нијесу сјекли нека буду саклетари у Скупштину и нека лијепо пишу све ово те зборимо!... Ја мислим да је ово у разлог Устава!

Митрополит Митрофан:

Знате како, господо! Послушајте ме и да учинимо као што траже ови млади посланици, јер се тако ради и у другим уставним земљама!

 - Е тако може... И најбоље је ка што рече Митрополит! - вели ристо Јокановић.

Стари посланици послушаше и попустише.

Душан Петровић:

А сада, господо, да видимо ко је кад рођен?

Алекса Поповић:

Ја сам рођен Смаил-агине године, а све ми се чини, неђе око запоста Госпођина поста!

Ђуро Дрецун:

Па и ја сам те године, ма прије запоста...

Митар Миличковић:

Ја на три године пред Смаилагину погибију!

Никола Милошев:

И ја сам туда неђе!...

Лакић Војводић:

Ја оне године када је пада крвав снијег те се прича!  

Мијајло Нишин:

Не знам кад је било, ма сам мали био када су ми причали да сам се родио поморске године, када су по петоро у један гроб копали!

Осим овијех још многи посланици поменуше године рођења: неки граховску, неки Омер-пашину годину, и тако редом.

Најпослије утврдише да је најстарији поп Митар Миличковић, посланик из Пипера. Мало за овим поп Митар заузе предсједничко место. Неки му рекоше да сам кандидује два секретара.

Митар Миличковић:

Ја велим да секретари буду министри Јован Пламенац и Душан Вукотић, пошто лијепо пишу!

 - Министри не могу бити секретари! - вели Мило Татар.

 - А могу ли попови? Пита предсједник.

 - Е попови могу, - чује се одговор.

- Онда нека буду поп Марко Требјешанин и поп Крсто Поповић - вели предсједник, и Скупштина их прима.

Секретари заузимају мјеста, а Мирко Мијушковић прилази предсједнику и нешто му казује као потајно.

Митар Миличковић:

Ово је, браћо, баш лијепо што сте ме изабрали за приједсједника и баш ви хвала! За данас немамо ође никаква посла, и ја ћу ову сједницу закључат, а сјутра, молећи се Богу, сви дођите у цик зоре на другу сједницу да се договоримо о стварима и работама из Устава Скупштине. Зато оглашујем да данас ође немамо више никаква посла!...

Посланици се мирно разилазе.

 -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -

2. СЈЕДНИЦА

НЕК ПОП МИТАР БУДЕ ЈОШ КОЈИ ДАН ПРЕДСЈЕДНИК,

ДА СЕ НЕ ПРИЧА КАО ЗА БАЈА ЧУНОВА, ДА ЈЕ БИО ВОЈВОДА ДВА ДАНА

Избор радних тела

Сви су посланици на окупу. По обичају, одлазе у цркву на призивање Св. Духа, па се затим враћају у Скупштину.

Саво Вулетић: Господо, вријеме је да сада изаберемо новог и сталног предсједника Скупштине, затим потпредсједника и два секретара.

- А што сам ја, чоче, ође? Па мене сте јуче изабрали! Што ти збориш?! Срдито довикује привремени предсједник, поп Митар Миличковић.

- Па ти си, попе Митре само привремено изабран! - вели Саво Вулетић.

- Е ђаво га, брате, однио! Како то може бит?... А добро ми вјерујте да сам знава е ће тако бит, не бих се ни прима! - одговара поп Митар све љуће.

Крсто Токов:

Немо' те, људи, то није право? Нека поп Митар буде бар још који дан приједсједник, а не само један дан, па да се послије прича за попа Митра, ка и за Баја Чунова, да је био војвода два дана!

Поводом овога настаје жива препирка, али се ипак на крају умири, пошто неки рекоше да је Господар изјавио жељу да нови предсједник буде Мило Дожић. Тако за предсједника изабраше Мила Дожића, за потпредсједника Јанка Милића, а за секретара Душана Петровића и Милосава Николића. Предсједник и остали чланови заузеше места.

Предсједник се у име своје и осталог часништва захваљује на повјерењу и обећава да ће своју дужност предано и савјесно вршити.

За овим предсједник стави Скупштини до знања, да ће Њ. Кр. В. Књаз Господар сјутра отворити сједнице Народне Скупштине Пријестоном Бесједом.

 - Живио Господар и цијели владајући дом! - громко се заори из посланичких грла.

Пошто је сјутра дан Господар прочитао Пријестону Бесједу и отворио скупштинске сједнице, председник Мило Дожић устаје и говори:

 - Господо посланици! Сада је потребно да изаберемо одбор за нацрт скупштинске адресе! Ја предлажем да у тај одбор уђу ови посланици: Лазар Мијушковић, Ђуро Дрецун, Саво Вулетић, Крсто Токов, Душан Греговић, Обрен Рњез, Митар Мартиновић, Јаков Вретеничић, Блажо Бошковић и Мујо Влаховић.

Ђуро Дрецун:

Молим да ми се одговори: шта значи тај одбор и шта он има да ради?

Мило Дожић:

Дужност је тога одбора да одговори на Господареву Пријестону Бесједу!

Ђуро Дрецун:

Немам ја што одговарат на оно што је Господар река. Ја мислим да је све онако ка што је он каза и никако друкчије! И ја у тај одбор не улазим са овом памећу, а ви можете осим мене!...

- Ни ми се у то нећемо упуштат, никако на свијет, него ме одмах бришите из тога одбора! - вичу Ђурови другови: Крсто Токов, Обрен Рњез, Јаков Вретеничић и Мујо Влаховић.

Опет настаје жива међусобна препирка. Митрополит Митрофан и сви министри упрли па доказују Ђуру и осталијема да то мора бити, иначе ће Господар на њих триста грднијех јада!

Ђуро са друговима попушта, пристаје и пита:

- Па можемо ли ми у та одбор таман овако под оружјем?

- Можете, зашто да не! - одговара предсједник.

Изабрани одбор сачинио је адресу, Скупштина је примила без поговора и предала је Господару на потпуно задовољство.

 -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -

3. СЈЕДНИЦА

ЗА МНОМ У ПРВУ СЕКЦИЈУ, КО ЈЕ ЦРНОГОРАЦ

Конституисање скупштинских органа

Мило Дожић:

Господо, сада је на дневном реду подјела посланика на секције, а да би се тај посао што прије свршио, ја мислим, најбоље је да само приједсједништво изврши диобу посланика на секције.

- Па лијепо, ваистину, нека тако буде! - чује се одобравање.

Предсједништво је извршило подјелу посланика у седам секција. За овим секретар Душан Петровић поче да чита који је посланик у којој секцији, а када дође на трећу секцију и објави да су у поменутој секцији Ђуро Дрецун и Обрен Рњез, ова двојица поскочише из клупа и кликнуше:

- Ко у трећој секцији?! Ми је ли? Е нећемо, чоче, задајемо ви чисту и Божју вјеру!... Ми смо вазда били међу прве, па ћемо и сад у прву секцију!...

Због подјеле у секције изроди се велика свађа. Дрецун и Рњез неће за живу главу у трећу секцију; Крсто Токов и Мујо Влаховић неће у четврту; Мијајло Нишин и Никола Милошев запали чак у пошљедњу (седму) и љути због тога као лафови!

Граја и вика проламају скупштинску салу; стари посланици јуначки траже да сви уђу у прву секцију. Не могу никако да се око тога погоде. Одједном се из клупе хитро издвоји Ђуро Дрецун и викну:

- За мном, у прву секцију, ко је Црногорац!...

За њим на поклич, полећеше сви стари посланици.

- И ја сам с тобом, Ђуро, сиви соколе! - кликује са галерије Машан Кусовац, стари јунак који, истина, није посланик, али је дошао да чује шта се говори у Скупштини. 

Предсједник са министрима и још некојим посланицима посредује, е да би се некако погодили и дошли до реда, али све узалуд, јер Ђуро са друговима неће ни да чује ни за једну секцију осим прве! А кад виђеше да ништа не помаже, послаше министра Марка Ђукановића до Господара да му каже шта се догађа и да га моли за посредовање.

Када Господар сазна у чему је ствар, одмах затражи посланички списак па сам подијели посланике у секције. У прву и другу секцију ушли су сви бољи јунаци. Тако је Ђуру Дрецуну и друговима дата јуначка сатисфакција.

 -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -

4. СЈЕДНИЦА

ЗАР ОВОГ ЂЕТИЋА НЕ ПОЗНАЈЕШ, ВИДИШ ЛИ, ЧОЧЕ, ДА ЛИЧИ НА ЂЕДА

Ред у сали

Предсједник звони, посланици се окупљају, сједница почиње.

Ново Грујић довео своје унуче, ђетића од шест година, и мали парламентарац сједи у посланичкој клупи поред свога ђеда.

Предсједник виђе да дијете сједи у клупи и упита озбиљно:

 - А чији је то ђетић?

- Ово је мој унук, зар га не познајеш, приједсједниче? Видиш ли, чоче, да личи на ђеда?! - рећи ће Ново.

- Ђеца се не смију доводити у Скупштину и не могу сеђети међу посланицима! - вели предсједник и тражи да Ново изведе унука из Скупштине.

- Немој приједсједниче! Ово ти је дијете ка и златна јабука; мирно је ка анђео... И неће оно ништа зборит у Скупштину! - вели Ново, па кад виђе да дијете не може остати у Скупштини узе га за руке и одведе на галерију.

 -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -

5. СЈЕДНИЦА

Е, НЕЋУ ЈА ИЗ ОВЕ СКУПШТИНЕ ИЗЛАЗИТ БЕЗ ВЕЛИКЕ ЧИСТИНЕ

Верификација мандата

Предсједник објављује да је на дневном реду извештај верификационог одбора о посланичким мандатима.

Милосав Николић, извјестилац верификационог одбора, чита:

- Верификациони одбор нашао је, да је мандат дробњачког посланика Јакова Алексића незаконит, и према томе Јаков није народни посланик!

Јаков Алексић:

А чусте ли га, Црногорци, што рече?! Ко није народни посланик? Јесам ја, у здравље Господарево, ка иједан Црногорац! Не знам ја за та ваш одбор, но сам дошао ође ка и остали Црногорци!

У Скупштини вика и граја. Неки од посланика млађих и школованих покушавају да Јакову објасне случај са његовим мандатом и доказују му да нема право што протествује; други, опет, који су Јаковљеве памети, довикују му:

- Тако, Јакове сиви соколе!... Нијеси ти узмица ни онђе ђе мозгови прскавају!

Охрабрен ријечима својих другова, Јаков још жешће наставља:

- Е нећу ја из ове Скупштине излазит без велике чистине, у здравље Господарево!... И што мене у та одбор нијесу позвали одмах чим сам дошао, па на лијеп начин казали: Јакове, знаш, брате шта је? Твој мандат није по закону и не мош бити у политику па бисмо то некако на лијеп начин свршили, него сад, пошто сам ође сједио петнаест дана, они тамо нашли да ја не могу бити посланик!... Види ти де, молим ти се!... Оставите ме, добри људи, да сједим ође, па ако велите ја нећу ништа зборит у Скупштину... А сад како бих се мога вратити у племе? Би ли свак река: Јаков није умио да се влада ка посланик или тако нешто, па би ми се нос откинуо мимо иједнога брата Црногорца!

Због силне вике и граје, предсједник закључује сједницу. Када за све ово чује књаз, позове Јакова у двор, мало му поласка као јунаку, да му једне старе хаљине, и тако Јаков, на једвите јаде, изађе из Скупштине.

 -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -

6. СЈЕДНИЦА

ПА И МЕНЕ ЈЕ НАРОД ИЗАБРАО А НИСУ ЖЕНЕ,

А ТО НИЈЕ НИКАКВА СТВАР ШТО ЈЕ МИЛИСАВ ДОБИО 12 - 13 ГЛАСОВА ВИШЕ

Наставак верификације мандата

Милисав Николић, извјестилац верификационог одбора, чита даље:

- Верификациони одбор нашао је, да је мандат Милисава Бојовића за капетанију жупску законит, и према томе Милисав је посланик за исту капетанију.

 - Није то истина и неће бит тако! - викну са једног краја Скупштине Антоније Шундић, противкандидат Милисава Бојовића који је од њега добио много мање гласова, али је ипак мислио да је и он изабран, и дошао је у Скупштину својевољно.

У Скупштини запрепашћење, јер све капетаније бирају по једног посланика, а из жупске дошла двојица.

Предсједник:

(окрећући се Антонију Шундићу) Народ је изабрао Милисава Бојовића који је од тебе добио више гласова; према томе посланик је Милисав, а ти нијеси, и зато није требало ни да долазиш у Скупштину.

- Па и мене је, чоче, изабрао народ а нијесу жене!... А то није никаква ствар што је Милисав добио дванаест - тринаест гласова више од мене! - вели Антоније.

Ђуро Дрецун:

Ама немо' те, људи, да се свађамо око тога: ко је посланик а ко није; све ће се то знат. Ја мислим да је право да и Антоније Шундић буде посланик, а ево зашто: и Антоније и Милисав обојица су добри јунаци, а ја знам да су и књазу мили, па нека обојица буду посланици!

Мујо Влаховић:

Добро је ово што Ђуро рече; али ако нећете ни тако, онда ја мислим да је најбоље ово: нека један мјесец буде посланик Милисав, а један Антоније, и тако редом. Ја мислим да је овако у праву и закону, а мислим да ће ово бити мило и господару и владици и свакоме.

Ристо Бошковић:

Ни ова Мујова није рђава, али ја бих да учинимо овако: да ту ствар оставимо Милисаву и Антонију, па нека се они сами погоде, а ми ћемо на то пристат. Овако је најбоље, па да прекинемо беспослицу!

Лабуд Петровић:

Ја се, брате, не слажем са причом некија посланика, него да се то ријеши на прост начин: нека обојица ваде шорак (коцку) , па ко извуче мањи, нек иде кући!

У скупштини граја и вика; чак и галерија тражи да обојица буду посланици. Због вике и силног нереда предсједник закључује сједницу. Мало за овим и Антоније, као и Јаков, одлази на позив у двор, а одатле кући.

 -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -

7. СЈЕДНИЦА

ЈА САМ ПОСЛАНИК И МОГУ СИЂЕТ ЂЕ МИ ЈЕ ВОЉА

Прозивка и утврђивање кворума

Предсједник звони, па мало затим отвара сједницу и наређује прозивку посланика.

Душан Петровић, секретар прозива посланике по реду, а када дође на ред прозивке име: Крсто Токов! Са галерије се зачу:

 - Ево ме, о!

То бијаше брцки посланик Крсто Токов, који бијаше видио повише грађана на галерији, па како му се допало лијепо сиђети на галерији, и он се попео и сједи у галерији.

На глас његове прозивке, предсједник и сви посланици подигоше главе и виђеше Крста на галерији. Предсједник повика доста љутито:

 - Господине Крсто, то није ваше мјесто и молим вас да сиђете са галерије!

 - Ја ваистину нећу! Ја сам посланик и могу сиђет ђе ми је воља! - одговори Крсто.

Због граје и вике предсједник закључује сједницу.

 -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -

8. СЈЕДНИЦА

ШТА ЗБОРИШ НЕКЕ ЈАДЕ, КА ДА СИ СВУ ПОЛИТИКУ НА СВИЈЕТ ПОСРКА

Опозиција критикује министра

Мило Драгојевић упућује министру полиције овако питање:

- Молим господина министра да ми одговори: бих ли ја мога поћ до куће на једну неђељу дана осуства, па кад се вратим да опет будем посланик ка и ови остали?

Јован Пламенац, министар, одговара да то питање не припада само његовој надлежности, но цијелој влади.

- Не знаш ти ништа, мој ђетићу, но теке збориш неке јаде ка да си сву политику на свијет посрка! - добацује министру стари поп Митар Миличковић, кома је врло чудновато да један посланик не смије поћи својој кући без питања министрова.

У Скупштини вика и граја. Пламенац урличе и закључује се сједница.

 -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -

9. СЈЕДНИЦА

ДА НЕ БИ БИЛО СВАЂЕ, НЕЋУ ПИТАТ ОЂЕ, НО ЋУ ЛЕПО ПОЋ МИНИСТРОВОЈ КУЋИ

Посланик повлачи своју интерпелацију

Ђуро Дрецун, дигао руку да тражи ријеч. Предсједник то не види, а пошто се Ђуру досади држати руку у вис повика:

 - Приједсједниче, окрени се, чоче, вамо, ђаво га однио... Ћех нешто зборит!

Предсједник му даје ријеч, и Ђуро вели:

- Ја сам има да упутим једно питање на господина министра финансија, али, да не би било свађе, то нећу питат о'ђе него ћу поћ код његове куће, па ћемо се договорит љуцки и лијепо.

 -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -

10. СЈЕДНИЦА

КОЈИ ЈЕ БОЉИ

Посланичко питање

Саво Бошковић, упућује на министра просвјете ово питање:

 - Молим господина министра да ми каже који је календар бољи: али ови вјечити, али ови обични сановник, али рожданик? Ја сам за ово пита учитеља, па он вели да не зна!

 -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -

11. СЈЕДНИЦА

КРСТО, САВО И ЈОШ НЕКИ С ТАВАНА

Интервенција за заштиту Устава

Мујо Влаховић, пита министра војнога:

 - Ево, господо, прошле су три - четири неђеље од како се ође састајемо. Него има, ево, неко доба чим што почнемо говорит ја, Крсто, Саво, и још неки, ови са тавана (и показује руком на галерију) једнако се нешто смију. Ја мислим да то није лијепо и да је то против закона и Устава. Господин министар војни, или ови од полиције, треба да забране и да се они са тавана (опет показује руком на галерију) не смију сваки дан. А док је посланик Крсто сједио горе код њих, они се нијесу смјели насмијат. 

- Па нека Крсто опет горе сједи, то је најбоље! - довикује Ђуро Дрецун, Саво Бошковић и још неки...

У Скупштини свађа и прекид сједнице.

 -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -

12. СЈЕДНИЦА

ИМА ЛИ ДРЖАВНЕ ГОВЕДИ

Проблеми развоја сточарства

Сава Драговић, пита Митрополита ово:

 - У смислу права интерпелације, питам господина митрополита: има ли он још ове државне говеди коју даје у разне пароије сиромасима на извор? Па ако има добро и јест, ако ли нема, оно хвала је Богу?

У скупштини граја; на галерији смијех. Министри се повлаче из сале. Сједница се закључује.

 -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -

13. СЈЕДНИЦА

ОЋЕ ЛИ БИТИ РАТА НА ПРОЉЕЋЕ

Посланичко питање

Крсто Томовић, пита министра војног:

- Молим господина милистора војног или кога од другија милистора да ми каже: оће ли бити рата на прољеће? Ја мислим да ово треба да се зна на чисто... А право да кажем, за то ме бирачи једнако питају!... Па, брате, ако ће бит, ево нас ође; ако ли неће, ми ћемо чекат, па што Бог да и срећа јуначка!

Иво Ђуровић, министар војни, одговара:

- Ми не знамо оће ли бит рата, а до душе изгледа да није далеко! Него, господо, све то зависи од Русије, па како она каже!

Ђуро Дрецун:

Има право и Крсто је у разлог што пита: оће ли рата бит? А ово што милистар каже, то значи, брате, може бит, а може и не бит. Главно је да ми знамо оће ли бит, а то је лако знат... Најпослије, брате, ево руског посланика на Цетињу па да га питамо!

Алекса Поповић:

И ја се, браћо, слажем са Крстом и са Ђуром... И колико ја прости могу амо нешто виђет, све ми се чини да мирише на барут!... И Ђуро је добро овариса ово што каже да питамо руског посланика, па ако он рече: рат је ту! - добро да јест, и ми смо ту!... Ако ли рече: рата нема!... Онда ћемо лијепо гледат нешто друго!... Је ли овако?

Саво Бошковић:

Право је, господо, да и ја кажем неколико ријечи. Ево да изложим моје мненије: ја сам јуче свратио у цетињску читаоницу и видио сам у једне новине ђе пише ово: "Аустрија се спрема". То знам посигурно да тако пише, а то, Бога ми, није шала!... Него молим господина приједсједника да пошље једно дијете у читаоницу и да донесе те новине ође, па ћемо виђет шта му то значи.

Јован Пламенац:

Господо, нема смисла говорит о стварима које су далеко од нас. Оће ли бит рата или не, то зависи од прилика. Ја молим да се преко ове ствари пређе на прост дневни ред.

Крсто Томовић:

Ти, Бога ми, не знаш шта дробиш, него само онако - трнда - прнда!... Ти нити си био у ратове, нити си, брате мој, сјека, ни праха мириса!...

Најљепше ти је, сједи и запали!... Ти си масак те превелики!...

Ристо Јокановић:

Ја сам, браћо, у свако доба за рат, и ако ћемо право зборит - вријеме му је! Прошло је тридесет година од ка се пушка не чује... А душа је благо, морам признат, и мене бирачи питају исто ка и Крста оће ли бит рата? Кад ће бит? Са којом би се државом добили и тако?.. Па, ка велим, добро би било да се то зна по Уставу!... Ја мислим овако... А може и друкчије...

Драго Радовић:

Ја, господо, не знам како то може бит да милистри не знаду: оће ли рата бит или не... Али пошто се то не зна, онда је најбоље да причекамо док не Русија позове. Ја мислим да је овако најбоље, а ви можете како год оћете... И најпослије ево ме ође и ја гласам за рат!...

У Скупштини вика и галама. Међу посланицима силна препирка. Грађани силазе са галерије у салу и настаје општа свађа. Министри и скупштинско часништво у споредној соби такође затурили кавгу.

 -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -

14. СЈЕДНИЦА

МОЖЕ ЛИ У ПОПОВЕ С ПОДОФИЦИРСКОМ ШКОЛОМ

Кадровска питања

Петар Рамовић, пита министра војног:

 - Молим господина милистора војнога да ми каже: може ли се запопит син покојнога попа Сима Машковића, који је био у Србију и тамо изучио подовинцијерску школу?... Момче је напредно и за дуовно лице ка што бит може, а ево ође и господина митрополита па да то удесимо и запопимо га!

Филип Челебић:

Ако ово момче воли ванђелије и вако... Да речемо... Црквено пјеније - онда га можемо запопит; ако то не воли, ми ћемо га поставит за водника државне штампарије или за официра у Главну Контролу!...

Крсто Токов:

Ја мислим да то момче треба запопит, али само по Уставу!... Е, побратимковићу свијетли, а ако у Устав нема точке и палаграма да се Црногорац може запопит, ми ћемо му дат неко друго званије у смислу закона.

На крају дискусије министар просвјете обећава посланику Раминовићу да ће ту ствар узети у своје руке и ријешити је са г. Митрополитом.

 -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -

15. СЈЕДНИЦА

МИНИСТАР НЕ ЗНА НИ КОЛИКО ТУРЧИН ИМА НОГА

О правима бораца

Прва народна скупштина кнежевине Црне Горе: Одзив бирача на првим црногорским изборима био је изненађујуће слаб - у Капетанији његушкој гласало је само 11 посто бирача, један посланик у Подгорици био је изабран са свега 48 гласова!

Предсједник отвара сједницу, а мало затим зачу се глас са галерије:

 - Приједсједниче, молим за ријеч!

И предсједник и посланици подигоше главе ка галерији, у којој сјеђаше стари јунак, Бајо Павићевић, из Пјешиваца, и тражаше ријеч.

- Ти, Бајо, нијеси посланик и немаш права да говориш! - довикује му предсједник.

Ја, ваистину, имам!... Ја сам добио билет да зборим!... Кликће Бајо старац с галерије и показује скупштинску улазницу, јер мисли да му улазница даје право говора у Скупштини.

Ђуро Дрецун:

Браћо, немо те скакат у трзавице! Бајо је јунак ка иједан црногорски син и сјека је док је махат мога, па нека и он говори, да видимо шта оће!

Филип Челебић:

И ја мислим да Бајо може зборит, али не са галерије, но нека сиђе овамо међу нас, па нека збори колико оће!

Мујо Влаховић:

Вала, људи, кад могу бит посланици вака момчад ка ови Јован Пламенац и Душан Вукотић, који не знају колико ногу Турчин има, заиста може и Бајо Павићевић који је вазда био први ђе су мозгови прскавали!

 - Тако је, да ти Божу вјеру! Одобравају му Ђуро Дрецун, Филип Челебић, Драго Радовић и други. У Скупштини силна граја. Сједница се прекида.

 -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -

16. СЈЕДНИЦА

МОЖЕ ЛИ БИТ ПОСЛАНИК ОНАЈ КО НИЈЕ ТУРСКЕ ГЛАВЕ СЈЕКА

Предлог законског пројекта

Филип Челебић:

Ја, браћо посланици, оћу да нанесем пред владу и Скупштину један смиса за закон о посланицима, а то је овако: ја предлажем, да од сад, у Црну Гору, не може нико бит народни посланик, ко није сјека турске главе!... Мислим да је ово добро, па да се, браћо, зна једна чистина, а не ка оно јуче што смо се свађали због Баја! Ја по Уставу молим да се од овога мога приједлога одма напише закон!

Саво Бошковић:

Мене су ови Филипов приједлог свиђа, само ја бих још овако река: народни посланик, у Црној Гори, не може бит нико ко није сјека турске главе, или, ко нема Обилића медаљу или ову за храброст!... Вјерујте, људи, да би ово најбоље било, и ја велим да се крећемо у гласање колико је још данас!

Јанко Вукотић:

И Филип и Саво добро зборе, али ја бих још нешто друга река; а то је ово: да народни посланик може бит сваки Црногорац који је Господару по вољи и који је од добре куће!... Ја мислим да је све ово основано на Уставу у смијслу пулитике... Е, ако ли није овако, реците: није, брате, тако! Па ћу глеат своје послове!

Предсједник објашњава да ће влада, у своје вријеме, о томе поднијети Скупштини потребни пројект и да ће се то донијети како треба.

 -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -

17. СЈЕДНИЦА

Црмничани у деветој небеској сфери

Питање за министра просвете

Обрен Рњез упућује на министра просвјете ово питање:

Питам господина милистра просвјете: је ли му познато, да се, ево неко доба, народ бави са духовима?... Па тако веле, да се чоек може разговарат са онијема што су помрли и изгинули у ратове! Мене је прича поп Лука Ђуровић, из Шавника, да се он разговара са некијема што су помрли... И каже да на небу има некаковије девет свера, па онда, да је најбоља прва свера, па друга, па трећа и тако редом, а најгора је, вели, девета и у њу је највише Бајица и Црмничана! И ове ми свере изгледају исто као ове наше секције у Скупштини!...

- То лаже ко код каже!... Ми смо вазда од Косова били у прву сверу! - љутито довикује бајички посланик Шћепо Мартиновић.

- И ми Пипери били смо и остајемо у прву сверу!... И Ћеклићи, Божа ти вјера!... А да и ми Љуботињани, чиста ви и Божа вјера!...

Са свију страна довикују представници појединих племена. Сваки брани своје племе од девете свере и, изгледа, да Црногораца нема у деветој свери.

У Скупштини лом од силне препирке које је племе у којој свери. Са галерије се чује:

- Сви сте ви у деветој свери!

Граја се наставља, предсједник закључује сједницу.

 -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -

18. СЈЕДНИЦА

Васо је био јунак, а гласао је брате, ка иједан посланик

Кооптирање новог посланика

Предсједник отвара сједницу и објављује да је умро посланик Васо Пајовић, као и то, да ће на његово мјесто доћи онај, који је на реду по броју гласова.

Вуко Јанков:

Браћо посланици! Пошто је посланик Васо Пајовић умро, ја предлажем да на његово мјесто позовемо његова сина. Држим да је то право, јер је Васо био крвави јунак, а син му је ка најгледније момче и ваљаће за посланика... А оно што приједсједник рече, да ће на Васово мјесто доћ они који је има највише гласова послије њега, ја мислим да није право и да се не подудара са Уставом... Него да ми сад пошљемо телеграф сину Васову, да одмах дође и да почне гласат.

Ђуро Дрецун:

Господо. Истина, Васо је био челични јунак и док је био о'ђе међу нама, гласа је, брате, ка иједан посланик. Вуко рече да је Васов син гледно момче и тако... Али... Ови... Молићу јест... Наредно је момче, од добра оца, од признате куће и све то, ама ево, људи, друге муке... Васов син није сјека турске главе, а ни медаље нема ни једне... И... Најпослије, браћо, знате ли да је Филип Челебић поднио један смисао за закон о посланицима, ђе се вели да нико не може бит посланик ко није сјека...

Крсто Токов:

Ама дај добри сте људи, да се лијепо договоримо! Ја мислим да ће ово што ћу рећ, бит најтачније у смислу Устава о посланицима, а ево како: ви сви знате да смо поништили мандај Јакову Алексићу, из Дробњака... А све ми се чини да му мандај нијесмо поништили у согласију Устава, него... Некако, ђаво га зна... Тако му испаде. Него да ми лијепо позовемо Јакова да дође, и да се око те ствари више не води никаква пулитика у смислу... 'вако да речемо, Устава.

Филип Челебић:

Добро је, господо, ово што Крсто рече и нећемо никога него Јакова. Истина, да речемо Јаков није јак овако закону и палаграму, а... Да се побије у Скупштину и тако - ка иједан Црногорац који се рађа у наше горе... И ја идем да му пошљем телеграф да одмах дође?

Предсједник зауставља Филипа и не да му да иде. У Скупштини вика и граја. Сједница се прекида.

 -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -

20. СЈЕДНИЦА

У облаке се неће сакрит, побит ћемо их ка вране

О повредама црногорског ваздушног простора

Саво Кривокапић, пита министра војног:

 - Је ли истина да аустрински официјери имају неке ђавоље справе, које се зову планови (мисли на аероплане) и да су, од неко доба, почели прелијетати у Црну Гору?! Ја сам чуо да је један прије пет дана прелетио из Рисна преко Грахова и да је цијели дан летио изнад Црне Горе... Па ако је ово истина, треба знат: шта му то значи?

Иво Ђуровић, министар војни одговара:

 - Мене су дошли неки извјештаји од власти, које ми јављају да су гле'али нечесове справе да лете у облаке, али ми нијесу казали како се то зове, ни чије су то справе. Ако су то аустрински офинцијери, не могу им забранит да лете... А, најпослије, нека их, нека лете људи, кад су вилозови и кад су беспослени!

Ђуро Дрецун:

Мене се, браћо, не свиђа ово што милистар каже. Не дамо ми да Лацмани лете изнад нас; јер знате... Ови... Може он озгор свашта да уради... И да побјегне...

Мујо Влаховић:

Господо, најбоље збори Ђуро... А ви лијепо знате, да... Оно, што се каже; "ђаво ни оре ни копа"... Може он озгор да пушти бомбу из тога ђавољега плана (аероплана) и да некога важнога убије... Или може да пренесе бомбе у Црну Гору и да их преда некоме од клубаша, па онда да се хиљаду ђавола окоти у Црну Гору... И ја гласам да нико не смије лећет изнад Црне Горе.

У скупштини силна вика, а на галеријама граја и узвици: Тако је! Живио Мујо!

Филип Челебић:

Ја се слажем са Мујом... А милистар нека пише аустријској влади, да забрани лацманским офинцијерима да лете изнад Црне Горе... Па ако им забрани - добро и јесте, ако ли не забрани - црни ће им лет бит изнад нас, задавамо им чисту и Божу вјеру!

Петар Рамовић:

Најбоље је овако ка што Филип каже, па ако им се забрани да лете, ми ћемо гле'ат своје послове, ако ли опет почну изнад нас, вјерујте људи, побиће их Црногорци ка вране, јер су ове наше петарке (брзометке) пушке мимо пушке!

 - Оћемо ваистину Божу!... У облаке ни се неће сакрит! Чују се јетки узвици неке црногорске момчади са галерија.

 -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -

21. СЈЕДНИЦА

А ја ћу у исте опанке кренути у Скупштину

Молба да се за посланика изаберем

Крсто Токов:

Молим да ми се допушти и да ође прочитам једно писмо које сам јутрос добио од Јакова Алексића, из Дробњака.

 - Не може се то писмо читати! - вели предсједник.

 - А зашто? - пита Крсто.

 - Немо'те људи, тако, ако Бога знате! Ја не знам што ви је те нећете да чујете за Јакова, него сви на њега ка на бијелу врану! - довикује Филип Челебић.

Послије силне препирке, Скупштина допушта да се писмо прочита.

Крсто Токов чита писмо:

Драги и добри и лијепи мој брате Крсто! Јуче нам је стигла саија да је почисто умро Васо Пајовић посланик!... Него, мој Крсто, мој лијепи брате, ако икад мислиш за твога Јакова, предложи Скупштини да ме изабере за посланика на мјесто покојнога Васа. То учини одма док није уграбио ко други. Кажи већ као што знаш, да сам сјекао и све друго; а тако исто кажи, да сам једном био изабран за посланика, и да сам се некако оклизао по Уставу у смислу мандаја, који сам изгубио и никако га не могу наћи! Све ово, мој Крсто, кумим те Богом и светим Василијем, објасни у Скупштини. А чуј још и ово: нађи Ђура Дрецуна, Филипа Челебића, Крста Томовића и све друге што смо сјекли Турке, па их закуми од моје стране не бих ли како постао посланик. Данас исто пишем писмо и Скупштини, па кад оно тамо дође, а ви тражите да се и оно прочита у Скупштини.

Ако ме изберете за посланика, одма ми јави по телеграву, а ја ћу кренути у исте опанке. А сад прими братски поздрав са свијема. Твој у смислу закона и мјенија пулитике друг.

- Ето, браћо, шта ми пише Јаков, па сад Бог ви, а душа ви!... Ја одмах гласам за Јакова и признајем га за посланика!

Ђуро Дрецун:

- Ја молим да саклетар прочита Јаковљево писмо Скупштини и да видимо, може ли му се помоћ у смислу Устава.

Душан Петровић, секретар, чита Јаковљево писмо које од ријечи до ријечи гласи овако:

Народној Скупштини на Цетињу!

Чуо сам да је почисто умро посланик Васо Пајовић, и Бог да му душу прости! Али по народу се говори, да ће на мјесто покојнога Васа, Скупштина позвати неког другог Црногорца за посланика па зато пишем и молим све посланике да ме изаберу за посланика. Када сам оно прошли пут изгубио мандај, рекао ми је Господар да ћу згодном приликом опет бити изабран за посланика, а та је прилика, ево, дошла и ако мислите за мене, бирајте ме сад или никад!

Осим тога, посјекао сам дванаест турских глава, до данас, а ако се ускоро зарати, надам се у јаког Бога да ћу нож опет омастити. Од ордена имам до сада ове: Данилов крст, Обилића медаљу, Медаљу за храборст, Спомен - медаљу, Крст Св. Ђорђија и ону руску малу, на којој пише: "Ни нама, ни вама", Ово што сам река, жива је истина!

Ако ме изберете за посланика, нека ми саклетар Скупштине телеграфира преко Лазара Кујунџића, трговца у Шавнику, код кога купујем ракију, каву и остало што ми треба у кући.

У смислу Устава и закона Скупштини, влади и митрополиту понизан

Јаков Алексић

Крсто Томовић:

Ово је, браћо, све лијепо и читко што је Јаков написа, па признајемо га за посланика и баталимо беспослицу!

Петар Рамовић:

И ја велим да Јакова признамо за посланика, бар један мјесец, или два, па ћемо послије опет некако удесит... Ја мислим да би Јакову бастало гласат у свако доба и на сваку пољану ђе се купе Црногорци! А да се не би брка ред закона ође, гласам да Јаков буде посланик на мјесто покојнога Васа Пајовића.

Филип Челебић:

Вала браћо, да је жив покојни Васо, и он би први гласа за Јакова са којим је заједно ратова и сјека, а ми о'ђе дробимо ка да су ни швраке мозак попиле? Најпослије, ја гласам за Јакова да буде посланик.

 - И ја сам за Јакова... И ја... И ја, брате, Бога ми?... И ја... И ја! - чују се са свију страна узвици од Јаковљевих ратних другова.

У Скупштини настаје свађа и вика; са галерије се чује: Живио Јаков! Предсједник прекида сједницу.

 -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -

22. СЈЕДНИЦА

За школе да се направи устав са сликама

Просветна питања: министар да нареди нека ђаци добро уче

Саво Бошковић:

упућује питање на министра просвјете:

 - Зашто милистор не нареди учитељима по основнијем школама да ђаци боље уче? Ја сам скоро био у школи на Орју Луку и пита сам ђецу да ми испоју на уста неке пјесне што их је књаз спјева и измислио, али ђеца не знаду за те пјесне. Још сам пита ђецу имаду ли књигу Устав, али они рекоше да нема ни један. Зато молим милистора да ђацима орјелучке школе пошље по један Устав са сликама, ако има; ако нема, онда може и онако, без слика!...

Јанко Вукотић:

Ово што Саво рече да се ђеци да по један Устав, сасвим је у разлог пулитике, али ја мислим да Устав треба дати само оној ђеци која добро уче; а кад би дали свој ђеци, ту би требало повише Устава... А, како милистри кажу, ми имамо један, и без њега не можемо!

Јанко Милић, потпредсједник Скупштине:

- Пошто нема доста Устава да се пошље ђеци у школе, нека им се, брате, пошље "Балканска царица", или која друга књига што је књаз изислио, па нека ђеца уче у смислу Устава! Ја есапим да је овако најбоље.

Предсједник вели да је то ствар министра просвјете и да ће он тако нешто урадити.

 -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -

25. СЈЕДНИЦА

Ко сме перпере звати Пиперима док прасе купује

Монетарна проблематика

Никола Милошев:

Прије неко доба продава је неки Зећанин једно прасе у Подгорицу и тражио за њега двадесет Пипера (мјесто перпера). Ја не знам да ли се та Зећанин руга са Пиперима, али није знава да се паре зову перпери... Што ли?! Зато, браћо, ја молим владу и Скупштину, да одмах изда наредбу у смислу Устава филансија, и да нико по данас не смије перпере звати Пиперима! Па, ако би се неко уфатио да то збори, онда да му се суди по палаграму и да плати глобу у корист господареве касе!

Ђуро Дрецун:

И ја сам чуја ђе људи зборе, да је пред господареву прославу дошло шест милијуна Пипера из Инглешке у Црну Гору... Ма исто нијесам вјерова, пошто знам да Пипера нема у Инглешку! А подоцкан, некако, иза тога, сазна сам да је то било овија шест милијуна перпера, што их је влада улупила око прославе! Него свакако да се забрани ово што Никола тражи, и ја гласам за прједлог, да се перпери не смију звати Пипери никако на свијет!...

Саво Кривокапић:

И ја гласам да се не смију звати Пипери... Али, Бога ми... Не смију ни Чевљани, ни Бјелице... Одиста!

 - Ни Бајице... Ни Цуце... Ни Зећани... Ни Његуши, Божја ви вјера!... Довикују посланици са свију страна и бране племенска имена.

Петар Рамовић:

Ја мислим да је најбоље да перперу дамо неко друго име, које ће разумјет сваки Црногорац у смислу филансија!... Е... Ако ли нећете тако, Бога ми ће остат Пипер!

Предсједник објашњава да ће се он о томе договорити с владом и да ће му дати друго име.

 -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -

27. СЈЕДНИЦА

Шест кокошака у архиви унутрашњих дела

Из ресора међународне привредне сарадње

Обрен Рњез, упућује питање на министра унутрашњих дјела:

- Прије три године влада је била послала Петра Пламенца, привредног чиновника, у неку државу Швајцарску, да тамо нађе неку врсту новије кокошака. Петар је донио шест таквије кокошака и два пијевца; од тијех шест кокошака влада је налегла двије у архиви министорства унутрашњије дјела и те су кокошке извеле деветнаесторо пилади. Ја знам да је једнога од онијег пјеваца однио јастреб, а другога је убио митрополит. За остале кокошке и пилад, која су државу коштала преко 500 перпера, ништа се не зна! Зато питам: ђе су те кокошке и чије су оне сада?

Мило Драгојевић:

Ја сам, људи, чуо да су ове кокошке биле најбоље врсте и да су носиле по два-три јаја на дан! И ја молим да се те кокошке одма нађу и да се опет налегу у ахриву милисторства, ђе су и биле, пошто су корисне у смислу његе за привреду.

Марко Ђукановић, министар унутрашњих дјела, одговара:

- Те кокошке, господо, набавила је још раније влада Лазара Мијушковића. У извештају који имам у министарству, ове кокошке побио је из глуваре кнез Мирко, и то на правди Божјој!...

Предсједник каже да су већ два сата по подне и закључује сједницу.

 -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -

28. СЈЕДНИЦА

Мртва и неваљала пушко која од Косова ниси пуцала

Ко је старији: посланик или ађутант

Ђуро Дрецун:

Господо посланици! Ка и што знате, када смо се оно први пут ође састали, тада ни је господар прочита пријестону бјеседу у смислу народне уставности. Та је бјеседа била дивна на свијет... И, тако, да речемо... Имала је смисла велике пулитике за напредак народа. А од кад ни је ту бјеседу прочита, баш о'ђе, сам Господар, од тада је више нијесмо читали у Скупштину. Зато молим Скупштину и тражим да Господареву пријестону бјеседу још једном о'ђе прочитамо и да видимо јесмо ли по њој правилно радили!?

Перо Вучковић, министар просвјете и црквених послова, вели:

- Пријестону бјеседу чита само владалац при отварању Скупштине. Захтјев Ђура Дрецуна врло је неумјесан. Бесједа се не може читати под руги пут!

Никола Милошев:

(окрећући се министру просвјете) А зар ти смијеш рећ да се не смије читат оно што је Господар писа, мртва и неваљала пушко, која од Косова нијеси пуцала"...

Настаје силна граја и псовка. Из дворске ложе чује се јак глас Ђузе Ђурашковића, ађутанта:

Пријесједниче, да' ми двије ријечи!

- Не можете говорити, господине Ђурашковићу, ви нијесте народни посланик! - одговара предсједник.

- Ако нијесам посланик, јесам ађутант, а то је мало повише од посланика!... Него да' ми ријеч док сад, на 'ви час, нијесмо ође перчине помијешали! - одговара ађутант Ђурашковић, тражећи поново ријеч.

Филип Челебић:

Немо'те, људи, тако! Нека и Ђуза збори пошто је запа у Господареву ложу, а може бит да му је и Господар река да ни што важно каже!...

Већина посланика тражи да се ађутанту Ђурашковићу да ријеч, али предсједник не пристаје, због чега настаје свађа и сједница се прекида.

 -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -

29. СЈЕДНИЦА

Ми смо један за другог на мегдане излазили а некмоли да један за другог гласати не можемо

Оће ли овде скоро бити каквог гласања

Ристо Јокановић, пита Скупштину:

- Молим да ми се одговори: оће ли ђе убрзо бит каквог гласања? Па акооће, да причекам и да гласам - за; ако ли неће, онда да одем до куће на неколико дана осуствија, па чим свршим неке послове одмах ћу се вратити.

Марко Ђукановић, министар унутрашњих дјела, говори:

- Ристо Јокановић може отићи на осуство ако му то одобри Скупштина и не мора баш бит на гласање; али не може гласати унапријед.

Ристо Јокановић:

Ја нећу тако. Оћу ја, побратимковићу си га мој свијетли, да гласам, а не да ми послије кажу:

"Е, Бог ме, Ристу није бастало гласат... И ово и оно!"...

Крсто Токов:

Ја гласам да Ристо иде кући, па ако дође до каква гласања, ја ћу гласат за Риста и... Свршен поса!

Предсједник објашњава да нико ни за кога не може гласати, него свак за себе.

Никола Милошев:

Ја држим да Крсто може гласати за Риста и да то није против Устава у смислу гласања. Ми смо Црногорци један за другога гинули и на мегдане излазили... Један за другог били јемци пред Богом и Светим Јованом!... А некмоли да један за другога не можемо гласат у мирно доба, када се ниђе пушке не чује!... Е виђи ти де!...

Међу посланицима жива препирка, а затим свађа и вика. Сједница се прекида.

 -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -

30. СЈЕДНИЦА

Вуко је мени вазда баш лијепо о Уставу говорио

Уставна питања

Вуко Јанков:

Молим ве, господо, да чујете један мој приједлог који сам ноћас смислио. Ја мислим да је нас о'ђе мало 72 посланика, па зато предлажем ово: да се народ дигне у агитацију гласања, и то прије Божића, док није пао велики снијег, па да се изабере још једно 30 најбољих Црногораца за посланике! Ово би, одиста, било мило и Господару... Па ако оћете, добро и јест; ако ли нећете, ја овђе остајем и даље и гласам за!...

Филип Челебић:

Ја гласам за смиса Вука Јакова... И Бога ми, брате, одиста нас је мало!... Него да послушамо Вука, па лијепо да се тридесеторици најбољих Црногораца да по један мандај за ову зиму... И... Нека људи гласају!...

Предсједник објашњује како је број од 72 посланика одређен по Уставу и да их више не може бити.

Вуко Јанков:

Е, ако је то наређено по вољи Устава, то је обашка, ја зато нијесам знава... А што се тиче Устава, њему, брате, чест и поштовање ђе чује и ђе не чује!...

Саво Бошковић:

И ја се, браћо, слажем са Вуком и мјеније пулитике. Ја сам са Вуком до сада неколико пута говорио, и... Тако ми свете Госпође, никада ми та' Вуко, до данас, није рђаве ријечи река о Уставу... Него вазда о њему ка најљепше што може бити свуд и на свако мјесто!...

Никола Милошев:

И мене је Вуко, неђе у два-три маха баш лијепо зборио о Уставу. Али ако се Вуко у то што побрка доцније, онда је најбоље да се гласа и да ствар изведемо на чистину.

Предсједник вели, да Вуко нема никакве кривице и моли, да се прекине даља дискусија о томе.

 -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -

32. СЈЕДНИЦА

Ја сам вазда гласао за, па мислим тако ћерат још неко доба

О политичким непријатељима

Мујо Влаховић, упућује питање за министра унутрашњих дјела:

- Молим господина милистора, да ми одговори: шта би било с' оним народњим послаником, који би се, не дај, Боже, преварио, па не би гласа за, него против? Ово треба да се зна, пошто има људи на језик великије брзаца, па се лако могу оклизат у погрешку синтуације гласања!...

Марко Ђукановић, министар унутрашњих дјела одговара:

- За и против су два пулитичка непријатеља. Ако би, рецимо, Мујо сваки дан гласа против, а тако и остали посланици, онда би влада морала паст, и то би Господару било криво; а ако би се гласало за, то би било тачно по Уставу, и Господар би вазда био рахат.

Петар Рамовић:

Ја сам до данас вазда гласа за, па мислим тако ћерат још неко доба!... Мене се чини да је ово за крупна ријеч, и да њу није лако разумјет... Нити се са њом шалит!...

Ђуро Дрецун:

До данас се, хвала Богу и Св. Петру, још није нашло посланика у ову Скупштину, који је гласа против, па се у јакога Бога надамо да тога неће бит ни у будуће!

36. СЈЕДНИЦА

Посланичко питање влади поводом коња који не једу у тмуши

Јаков Вретеничић, пита Скупштину и владу:

Је ли истина да је држава набавила неколико коња некакве раце из свијета? За ове коње што их је држава набавила, прича се да су велика господа и да неће никако да једу без фењера!... Ако је ово истина, ја молим да се ти фењери утуле у смислу привреде, па ако оће да једу у тмуши, ка и остала кљусад у Црној Гори, добро и јесте; ако ли неће, мање им под кускун! И ја гласам за, у смислу Устава привреде!...

Велиша Лазовић:

Вала, људи, чуја сам свакија чуда на свјет, али ово што Јаков рече, да има кљусади која неће да ију без свијеће, то још нијесан чуја од како ме мајка пасом опасала!... А оно... Да речемо... Свашта у свијет има, па и то може бит... Ко зна? Ма да сам ја чесова власт на Државну Шталу, јели би они и сламе усред црне поноћи, ево ви дајем Божу и чисту вјеру!

Обрен Рњез:

Ја, браћо, мислим да је најбоље овако: нека влада нареди управнику Државне Штале, да овој господи коњима из свијета за три дана не даје никакве хране, а четврти дан увече, кад сеништа не види, нека им да сламе, па ако је не поједу, ја се не звао Обрен Рњез, него највиша рђа у државу Господареву!...

Блажо Бошковић:

Ја сам чуо да су ови коњи набављени из Инглешке, па... Помози ми рећ... Мислим да нијесу још свикли на ове наше траве, а чим изгладне, јешће ка што бит може! Оно, јест, да речемо, кљусе ка и остало кљусе, али изгубило се мало... Дошло у туђ свијет, па... Док се свикне, јешће... Ако ли не шћедну јест, заиста их нећемо дворит са фењерима, слободно!

Саво Вулетић:

Господа предговорници не разумију добро значај привреде у свијету. Ови су коњи благородан ајван и треба их његовати, а то није тако страшно што ће се на њих утрошити неколико кила гаса годишње. И најпослије, да се тако изразим, ово су најпаметнији коњи у Јевропи!...

Лабуд Петровић, окрећући се Саву Вулетићу:

 - Не знамо ми ни за тебе, ни за те коње! Но ако су ти у вољу и кад су тако паметни, ти иди тамо код њих, па им држи стотину свијећа... Ми нећемо!...

Предсједник одузима говорнику ријеч. У Скупштини вика и граја. Са галерија се чују узвици: "Живио Лабуд!" Предсједник закључује сједницу.

 -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -

36. СЈЕДНИЦА

Ко не пости, нема ни да гласа

Вјерска питања

Станко Булатовић, упућује питање на митрополита Митрофана:

- Је ли господину Митрополиту познато, да су се многи народни посланици омагањали (омрсили) уз ови Божићњи пост? Па ако му је ово познато, ја молим, да господин Митрополит удари глобу на све оне који су мрсили, у корист Госоподареве касе и Устава привреде!

Никола Милошев:

Ја сам, браћо, вазда постио... Па, ни уз рат, никад нијесам тио омрсит, Боже сачувај!... Зато гласам да се пости у смислу вјере ристијанске и у разлог Устава.

Мило Дожић:

Господо, пост и вјера очували су нашу земљу. Ради тога предлажем, да се посте ова четири поста: божићни, часни, госпођински и петровски; а осим ових, да се пости сваки петак и сриједа у години.

Крсто Токов:

Дожићев приједлог треба одмах примит у смислу гласања, али да му се прида у помоћ један оваки разлог праве: ако се, рецимо, ухвати који посланик да мрси уз посте, да му се тај час одузме мандај, а на његово мјесто да се изабере други Црногорац, коме ће бастат да гласа и да пости!...

Радоје Ракочевић:

За ово четворо великије поста, што рече Дожић, ја ћу гласат у свако доба, а што се тиче петка и сриједе... Како год оћете!...

Живко Драговић:

У Уставу нема ничесове одредбе о постима, па мислим да треба свакоме оставит на вољу, то јест: ко оће да пости, нека пости: ко неће, хвала је Богу и Господару!...

- Привали ту, погани најзадња!... Лијепо ти је што смо те пуштили да сједиш ође, међу људе!... Зар ти, син Пера Лелека па да знаш нешто! - љутито му довикује Станко Булатовић.

На галеријама узвици: "Живио Станко!" Предсједник звони, вика, ларма и псовка.

 -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -

37. СЈЕДНИЦА

Може ли се кроз телефон зборит без трзавица

Проблем телекомуникација

Симо Ковачевић, упућује на министра спољних послова ово питање:

- Ево има двије године од како је влада установила неке теливоне (телефоне) по свима варошима кроз Црну Гору. Ови теливон имамо и ми, на Грахову; али од њега нема никакве користи, и ми ову ђавољу направу никако не разумијемо. Прво су нам рекли да се кроза њ може са сваким говорити, али то није истина? Ми га у Грахову по цијели дан слушамо да зврчи!... И то, тако!... Зврчи? Разумијети га не може ни бригадир, ни капетан, ни учитељ, нити ико други? Зато молим милистора спољних послова, да ови теливон окрпи у смислу грађевина, па да говори љуцки, ако оће; ако ли неће, онда да се укине у корист касе милисторства филансија?

Јаков Вретеничић:

Ово је све жива истина што је Симо река. Тако исто и наш теливон у Бару, на Божи боговетни зарок ка и тај на Грахову, само што наш по неки пут и ноћу удари у зврку... Па зврр.. Па зврр.. За зврр!... Док све иза сна не разбуди!... И ја, као Симо, тражим, брате, или да се окрпе у смислу грађевина, или да се укину у смислу привреде филансија.

Зарија Вуковић:

И наш ти је на Андријевици исто таки, па чим почне на зврку, окупе се ђаци, па све камењима у њега, а он исто зврчи ка манит!

Душан Вукотић: Ја мислим да неће бит овако, ка што предговорници причају. Телефони су добри, но људи не умију са њима да говоре.

Филип Вујовић:

Ја сам га, браћо, слуша када зврчи и пита сам га: шта оће, кога тражи? Би ли с ким говорио? А он једнако зврр... И ништа друго!... Умијемо ми зборит, но он или не умије, или неће!

Крсто Токов:

Ама, људи, ја сам и ови скупштински теливон слуша да зврчи; и сигурно је то код њих обичај ка' но ти ово код нашија чобана што вичу: а, пус остааа! Него најбоље да се ови скупштински теливон донесе ође, међу нас, па да видимо је ли чему и шта му је?

Ђуро Дрецун:

Најбољи је приједлог Крстов, и ја гласам да га послушамо, па ако буде истина да се кроз теливон може зборит без трзавица, то ће бит лијепо и корисно, јер ће посланици, који буду на осуствију, моћ гласат кроз теливон!...

Предсједник обећава да ће влада окрпити све телефоне, и да ће кроз њих моћи говорити сваки Црногорац. Посланици се задовољавају овим обећањем.

 -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -

39. СЈЕДНИЦА

Бег Гутенберг, командијер штампарије

Предлог за Обилићеву медаљу

Вуко Јанков, упућује питање на министра војног:

 - Има већ три године од како су Чевљани, Озринићи и Пјешивци порушили штампарију "Народне Мисли", у Никшићу, која је писала многе работе против Господара. У овом боју на штампарију јуначки се показа Ђуро Јововић, и он је тада посјека бега Гутенберга, командијера штампарије! Зато питам милистора војног, зашто Ђуру није дао медаљу?

Филип Челебић:

И ја сам тога мјенија да Ђуру треба дат медаљу, пошто сва Црна Гора зна да је он посјека Господарева непријатеља, бега Гутенберга! Додуше, Господар је зато да Ђуру нешто новаца, али то је мало... Јер није лако посјећ једнога бега од штрампе!?...

Никола Милошев:

Ја мислим да око ове работе не треба много зборит, него, брате дат чојку медаљу у смислу Устава рабрости за Господара!

 - Ада но... Да му се да и никако друкчије! И то ова за раброст!...

 - Не, него "Обилићева"!... Довикују поједини посланици.

Настаје вика и свађа. Предсједник прекида сједницу.

 -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -

43. СЈЕДНИЦА

Да останемо посланици још коју годину

Ристо Јокановић, упућује на владу и Скупштину ово питање:

- Ја сам, господо, чуо ђе се прича да ће ове године опет бит бирање народних посланика, и то о Лучину дне. Зато молим да ми се одговори: је ли то истина, па ако је истина оћемо ли ми опет бит изабрани, и остат ође ђе смо?

Перо Вучковић, министар просвјете и црквених послова, одговара:

- Истина је да ће се о Лучину дне извршит нови посланички избори и да ћемо сви ми опет бити изабрани - у здравље Господарево!

Ђуро Дрецун: Ја сам, браћо, противан новим изборима. Јер ако се народ понова дигне у агитацију Устава и гласање, могле би опет наступит трзавице реда у државу, а то Господару не би било мило!... Него најбоље је да останемо ође ђе смо, и да гласамо ка и досад што смо гласали!

Филип Челебић:

Оставите се људи, новија избора, што зборите?! А знате ли колико нас је јада убило док су не власти прошли пут изабрале и једва ође савели у смислу Устава и реда? Ако ли се кренемо у нове изборе Устава, ко зна оћемо ли опет бит изабрани за посланике?! То се ништа не зна, јер народ може изабрат "клубаше", па ако се они докопају власти, ми смо трсили (пропали) у смислу контроле на коју ће не та' час врћ!... Ја гласам да ми останемо посланици још коју годину!...

Мирко Ђукановић, министар унутрашњих дјела, каже:

- Господо, свака Скупштина траје четири године. То је предвиђено Господаревим Уставом, те према томе нови избори морају се извршит ове године.

Крсто Токов:

Ја држим да би и Господару било мило кад би остала ова иста Скупштина, па је, брате, и најбоље да о томе извјестимо Господара, онако у смислу одбора депутације!...

Никола Милошев:

Нема ође ни једнога посланика који није Господару мио, и ова је Скупштина доста јака у смислу Устава... Е, побратиме свијетли, а од нас седамдесет посланика, нема ниједнога који није сјека, изузев ова четири штенограма и још десетак ове наше момчади! И ја гласам ка Филип Челебић, да останемо ође ђе смо!...

Лабуд Петровић:

Ја мислим да је важније оно што Господар каже, него оно што пише у протокол Устава, па је најбоље да то оставимо Господару... А ви мене вјерујте, ако Господар нареди да нас народ бира, изабраће нас усред поноћи; ако ли не нареди, свеједно, Бога ми, свакоме ће мандај излињат ка да га никад није има!...

Предсједник закраћује говорнику ријеч. Лабуд протествује; настаје граја и вика. Сједница се прекида.

 -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -

46. СЈЕДНИЦА

Да се гласа против сликања стоке

Посланичко питање министру полиције

Симо Ковачевић:

Ја имам да упутим на милистра у унутрашњих дела једно питање и молим га да ми каже: зашто допушта овим сликарима (фотографима) по Цетињу да сликају ђецу, а неће да сликају јунаке црногорске који су вазда од Косова крв пролијевали за Господара и Отечество? Ја мислим да им то треба забранит... Па ако ће да сликају јунаке и људе лијепо и љуцки, добро и јест; ако ли неће, нека иду од куда су и дошли, пошто нијесу Срби!...

Обрен Рњез:

Ама прости јади што сликају ђецу и жене, него сам видио једнога ђе, тамо он, поган неваљала, слика ждријебе коме нема ни два мјесеца!... И ја гласам да то не смије бит!...

Јаков Вретеничић:

То одиста није лијепо, и ја до данас нисам чуја за тај кастиг!... Има ли то још иђе у свијет и је ли ко чуја?

Филип Јерговић, министар финансија, вели:

 - Не треба се бунити против тога, јер то се у цијелом свијету ради и то је корисно; тога има свуда па сте, господо, имали прилике да животињске слике видите и у нашим школама.

 - То је друга ствар; то су слике за ђецу које су сликане по Уставу просвјете и по наредби владе! - добације посланик Велиша Лазовић.

Настаје препирка и граја; старији посланици протествују и траже да се гласа против сликања стоке. Предсједник прекида сједницу.

 -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -

49. СЈЕДНИЦА

У песму ушли а пушке нису мрчили

Питање тенденције у уметности

Предсједник отвара сједницу и пита:

 - Има ли ко од посланика да упути на владу какво питање прије него пређемо на дневни ред?

 - Имам ја, и то... Онако... У смислу праве и онако како је! - вели Никола Милошев.

Никола Милошев:

Молим ве, господо и моја лијепа браћо, да ме саслушате због једног важног питања, које истурам овђе пред владу. Ја питам владу: је ли јој познато и је ли јој ко прича за једну велику неправду, која је учињена многим јуначким кућама у Црну Гору?

Марко Ђукановић, министар полиције, у име владе вели:

- Мени, а ни влади није позната никаква неправда о којој говори посланик Никола, па га зато молим да ми каже у чему је ствар.

Никола Милошев наставља, осврћући се министру Ђукановићу: А знаш ти то лијепо, тако ми часнога крста, него се правиш ка нека лукави Усо што бијаше у Подгорицу те га уби кобила... Једне године.

Јанко Милић, потпредсједник Скупштине:

- Молим ти се, Никола, да говориш у разлог реда и мира ситуације, а немо' помињат подгоричке кобиле! Збори, брате, лијепо по Уставу и реду дневнија послова, ако ћеш; ако ли нећеш, а ти, брате, сједи и запали!...

Због овога се изроди велика свађа и вика. Послије силне препирке, све ти се ово некако, отуд - одовуд, стиша и наставља се разговор о истој ствари.

Никола Милошев:

Ево што сам стио да питам владу! Неки војени главар, те се зове Ђорђије Драговић, покупио је нечесове јуначке пјесне од бојева са Турцима кроз Црну Гору те су били. У те пјесне много се збори за поједина братства и куће, које нијесу пушке мрчиле, а за оне што су крв пролијевали нема ничесова помена. Ово, браћо, није право, и ја молим да се дигнемо у гласање против капетана Ђорђија... Да се Ђорђију одузме грб и сабља Господарева и да му милистори забране да више не поје пјесне које су противне правди и истини, како је било у рат!

Крсто Токов:

Валан, људи, ако је овако ка што Никола збори, требало би томе Ђорђију дат "испод ћеса" па и ако је војни главар!... И ја мислим ка што Никола рече и гласам у смислу истог захтјева и реда!...

Мујо Влаховић:

Додуше, Ђорђије није лијепо учинио што је те пјесне дао у штрампу без икаква реда. Он је те пјесне мога лијепо донијет ође у Скупштину међу нас па да се брацки договоримо оћемо ли их штрампат или не; а не овако... Испјеват пјесне, па послије да се Црногорци свађају и да се квари ред истине која је била у ратове!... И ја гласам против пјесана које је Ђорђије спјева без икаква реда истине!...

Перо Вучковић, министар просвјете вели: Господа предговорници не разумију начине и врсте појезије. Зато...

- А што рече, што? Ко не разумије, пас ти меса напотеза?!... Муч!... Гракну на министра већина посланика.

 -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -

50. СЈЕДНИЦА

Из народа маме паре на њихове беспослице

Почеци црногорске театрологије

Лабуд Петровић, упућује на владу ово питање:

- Је ли пресједнику владе или коме од другија милистора познато, да се, има већ неколико дана, баве по Цетињу некоји љуђи који немају брка до ђавоље длаке, него иду проз пљацу ка жене? Зато питам: ко су те безбрке погани, и има ли Црногораца међу њима?... Ово треба да се зна због пулитичкија работа и да не би било чесова нереда ко 'но у доба завјере са оним ђавољим бомбама!.... Ја мислим да је ово важна работа и да се треба кренут у гласање!...

Вуко Јанков:

То сам и ја стио питат, тако ми Свете Госпође, а ево због чега: Прије петнаестину дана бијах се потрефио са провисуром Живком Драговићем таман у главну улицу, кад наљегоше два чојка и... Погледах једног па другог, и лијепо виђех да ниједан немаше до ђавоље длаке испод носа!... Обритвили брке, промишлите, кумим ве Богом!... Е ђе би то учинио Црногорац у свијет?! Те ја упитах Живка: ко је ово... Ови те су обривали брке? Кад он рече, да су то нечесови глумци и лакрдијаши из свијета, који од народа маме паре на неке њихове игре и бешпослице. Ја мишлим да то не треба у нашу земљу, и гласам да их треба изагнат из Црне Горе!

Ђуро Дрецун:

И ја сам чуја за те глумце е су велики галијоти (мангупи) и да по хиљаду Црногораца могу насмијат у свако доба, само кад се ставе и кад им дође нечесова воља, што ли!... А чуја сам још и то, да се неки од њи могу ударит ножем посред прси и да му ништа не може бит од тога! Фала Богу, људи, може ли то бит истина или се теке збори?! Но, најпослије, како му драго и нека их вода носи, а ми да гласамо и да их изажденемо из Црне Горе.

Филип Челебић:

Слуша'те ме, људи, да вам причам један кастиг за те исте глумце. А они се свако вече, пошто ми полијегамо купе у Зетски Дом! Ту се праве мушкаре и деру се ка дивљи јарчеви!... Чудо се, чини од тија безбркија бестија! Ја мишлим да исто треба изагнат из Црне Горе.

Ново Грујић:

Истина је ово што Филип збори, и ја ћу ви причат једну другу работу, које није било у Црну Гору од Косова!

- А ну збори, Ново, што је било?... Ти си вјешт у многе работе. Слуша'мо га, Бога ви' - упада му у ријеч Саво Бошковић.

- Оћу све ка је било и ка је право по Уставу! Вели Ново и наставља:

- Синоћ на седам ура срио не пред Војни Стан мене и Обрена, ови Мићун Павићевић те поје пјесне и упита не: Оћете ли вечерас доћ у Зетски Дом да гледате Косовски Бој? Чесови косовски бој у Зетски Дом, што збори ова суклата, је ли изашла из свијести? Сколи не он, те ми пођи право у Зетски Дом, кад али тамо: пуно народа и гори, опрости ме Боже, преко стотина свијећа! Тиска се они народ проз оне портике и чујемо е се све нешто помиње: Цар Лазар, Милош Обилић, Вук Бранковић, Павле Орловић, Реља Крилатић и још некији од косовскија јунака!... И видимо да многи купују нечесове, билете, јер се, веле, без тога не може виђет Косовски Бој, те и ја и Обрен дај по један перпер, узми оне билете и уђи па сједи на две столице. Чекасмо ти ту черек од уре, кад дигоше једну поњаву некако на конопе, а иза ње изађоше неки људи у токе и доламе, на главе им калпаци а опасали сабље... И наредили се некако ка и праве косовске војводе. Виђе их народ и поче викат: ено, оно је Цар Лазар!... Ено Милоша!... Погледај Вука!... Ех, какав је Реља!... А виђи Павла Орловића какав је!? Гледа их народ, а они почеше зборит онако ка што цареви зборе! Једни одлазе, а други долазе... Чујемо е се збори о Цару Мурату и Турцима и све тако, река би чојак е ће сад бој. Потраја тако једно по уре, док се она поњава навуче ка је и прије била. Не потраја мало кад се она иста поњава опет диже и тако три пута: крију се иза ње и ништа не знамо шта ће бит! Чујемо е се крај нас говори: сад ће Вук издат цара и Милоша! И у колико једно момче крај нас то рече, у толико изађе Вук Бранковић, а за њим преко двадесет оклопника који се виђаху са копљима и пушкама... Побратиме мој, и промислих да ће Вук учињет издају цару и Милошу, те ја Обрену: Чуј, Обрене, ако Вук почне издават цара кад бој почне, да и ми скочимо! Пристаде Обрен, ни ријечи не рече, и у толико се заметну бој насред Зетскога Дома; а чим почеше пуцат' пушке, виђесмо е ту нема шале!... Заметну се бој, и Вук поче да издаје, а ја и Обрен скочи из онија столица са леворима и кликни: Не дај, ко је Црногорац!... Ха, Бранковићу, црн ти образ био!... И истурисмо по два три фишека!

Настаде вика и галама, ка, није шала, ђе пушка пуца!... Чим ја и Обрад опалисмо леворе, све јалакну на врата да бјежи, а она се поњава за час навуче и сакри Косово, ка црн облак!... Побјеже народ, а ја и Обрен пођи да видимо је ли ко погинуо на мјесто ђе је био бој. Кад тамо: оно безбрке погани, они глумци, посједали, пуше дуван и разговарају, ка да ништа није било!... И викни ми на њих: А што ви ође, погански синови, да се ругате Косовском Боју и ко ви је то река? Ту једнога двојицу окрпи чибуком, и они ни рекоше, да им је влада наредила да се играју Боја Косовскога!

Ето тако је било, тако ми Светога Петра, па да гласамо, брате, вријеме је!...

Лабуд Гојнић:

Мене је, господо, жао што господа предговорници не разумију значај позоришта. Оно је данас у цијелом свијету...

 - Муч!... Муч... Неваљала пушко!... Никоговићу један, зар ти да ни кажеш е не знамо ко су глумци и каква је то сорта људи! Муч!... Довикују Гојнићу многи посланици. Предсједник опомиње посланике на ред, али узалуд. Гојнић бјежи из Скупштине; сједница се прекида.

 -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -

50. СЈЕДНИЦА

Рат, рат, рат и ништа друго на свијет

Ломљење мастионица и чаша

Мило Дожић, предсједник Скупштине, отвара сједницу и вели:

Господо посланици, пошто су наступили мутни и озбиљни дани због догађаја у Арбанији, то вас молим да пажљиво саслушате говор господина министра предсједника, Лазара Томановића.

Л. Томановић:

Вама је, господо посланици, познато да већ толико времена око наше границе пуца пушка. Арнаути и Турци ступили су у прави рат. Ми смо се до данас држали потпуно исправно; нити смо помагали Турке ни Арнауте. И Њ. В. Књаз и влада радили су све што су налагали интереси земље и што је захтијевала општа политичка ситуација за одржавање реда и мира на Балкану. Али, и поред свега тога, сада, када Црна Гора стоји на истом гледишту и ради оно исто што је и до сада радила, ипак се догодило нешто што ми је дужност да вам саопштим као народним посланицима.

 - Што је било за светога Петра? Говори!... Збори чоче... Говори! - грмнуше узвици из посланичких клупа.

Л. Томановић, наставља:

Турска ни пријети и оће... Рат!!

- Ха помози јаки нејакоме! И ми ћемо га, Божа ти вјера!... Рат и ништа друго на свијет!... Ха, ко је брат Црногорац!... Рат!... Проламају се јуначки и весели усклици на све стране.

У Скупштини страховита вика. Посланици поустајали из клупа; у појасима им љути самокреси, а на њима хитре руке... Ред се, на једвите јаде, повраћа.

Мујо Влаховић:

Браћо Црногорци! Вјерујте Богу, милијега гласа нијесам мога чут од овога за рат! Ја сам још у почетак арбанашке буне  говорио пресједнику владе Томановићу и милистору војном: дајте, добри људи, да заратимо на ову згоду и да се мало окушамо са 'вим пушкама новим те ни је Русија даривала! Зборио сам, брате, и то: ево ни два млада паса који нијесу бој гледали... Добро би било да их окушамо, пошто је ова арнаутска буна, и да узмемо ово до Призрена... А то је већ и било Душаново и Лазарево... А то би овеселило свакога брата Србина и Славијанина! Ето, то сам све говорио милисторима, али они ми тада рекоше да не смијемо чињет без Русије... А ја лијепо знам, да смо ми то учинили да би то Русији било мило и да би сви Руси за то гласали!... Е... Побратиме свијетли, а ово што ни Турска пријети сад, ја се слажем са Ђуром и осталим Црногорцима, и гласам за рат!

Никола Милошев:

Паметни су били наши стари; давно су они рекли: "Ни у море мјере, ни у Турчина вјере." Ја сам, браћо, и прије ратова и бива ђе прскавају јуначки мозгови! Давно неђе чуја сам да рата не може бит у државе које имају Устав и, право ви рећ, то ми није било мило. Још од назад четири године, од како Швабо украде Босну и Херцеговину, ја сам био да се загази у рат и да ту најзадњу сорту људи помлатимо! Мене је прича покојни књаз Даниле, да се у Швапску Земљу никада није рађало чојка и јунака, и да су то вазда били никоговићи и да им нико није ваља од кад се за људе зна!... И ја сам сад за рат ка икад од вијека, па да се устаје на ноге јуначке и да се бијемо и са Швабама и са Турцима и са сваком другом вјером која је против Ср'ства и Господара... И ја, испред свију Пипера, гласам за рат!...

Филип Челебић:

Од вазда сам знава да ни без рата нема лијека! Глас о рату овеселиће све живо проз цијелу Љешанску нахију... И зато оћу да истурим пред владу један смиса предлога о војним главарима и то овако: да влада све посланике који су сјекли турске главе, одмах произведе за војне командијере, а ове млађе посланике који нијесу сјекли да прогласи за просте војнике, па који се у рат покаже ка јунак и претекне жив, да му се послије да чин војнога главара... А што се тиче рата, и ја и сви Љешњани били смо и остајемо у свако доба за рат!...

Обрен Рњез:

Браћо и дружино, од данас па док сам жив гласаћу за рат, па нека траје сто година ако ће!... И бићу за рат све докле се сви Срби не ослободе широм Босне и Ерцеговине, Маћедоније, Старе Србије, Сријема, Бачке, Баната, Далмације и Крватске!... А ја добро знам да ће и сва Шумадија листом устат и с нама се, ако Бог да, руковати преко Новога Пазара! Вријеме је већ да горе и провалије замиришу барутом... А ово што се каже: јевропска дипломација оће ово и оно... И тандар а и мандара... За све то ја не бих дао лулу дувана!... Без пушке и ножа нема посла, него у рат, па кога Бог оће!...

Јован Пламенац:

Изгледа ми да предговорници не знаду шта значи ратовати! И...

- Ко не зна ратоват, пас ти се меса напотеза?! Зар ти то да кажеш нама који смо крв пролијевали?... Зар ти, чији је ђед Маркиша Пламенац носио пред Турцима барјак против Црне Горе!... Муч!... Муч, издајничка кућо! - довикује Пламенцу посланик Филип Челебић.

 - Удри ништавило!... Удри сплачину неваљалу! - довикују с друге стране посланици Крсто Токов, Обрен Рњез и још неки.

У час настаде псовка и вика. Посланици Рњез, Крсто Токов, Ђуро Дрецун и Ново Грујић кидисали на Пламенца да га разнесу. Крсто Токов гађа га чибуком, али га не дохвати, него чибуком распали по министарском столу!... И од тога се деси мала штета; поломише се мастионице и још двије-три чаше из којих су министри пили воду. Предсједник звони да поврати ред, али узалуд. Сједница се прекида.

 -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -

52. СЈЕДНИЦА

Крцкање љешника и гађање нишана

Дневни ред је исцрпљен

Посланици сви на окупу. Душан Петровић, секретар, чита молбе и жалбе.

Велиша Лазовић донио пуне џепове љешника и крцка их у клупи.

- А ну, Велиша, добаци ми који да и ја крцам ка сам ово беспослен! - вели потпредсједник Јанко Милић.

У том истом тренутку зачуше се споља пушчани пуцњи: тан!... Тан!... Посланици поскакаше из клупа, истрчаше пред Скупштину, кад тамо Филип Челебић и Мујо Влаховић изашли са сједнице, дограбили пушке и гађају нишан (мету).

После овога сви се повратише у сједницу.

Мило Дожић:

Господо посланици! Молим да саслушате указ Њ. В. Књаза Господара о одлагању сједница Народне Скупштине.

Сви поустајаше. Предсједник прочита указ о одлагању и заврши са:

"Живио Књаз Господар!"

 - Живио! Живио! Поновише посланици.

Ђуро Дрецун, пита владу и Скупштину:

Молим да се добро види у протоколе да није остала каква важна ствар за коју нијесмо гласали по Уставу реда?

Крсто Токов:

Молим да ни влад а каже кад ћемо опет доћ у сједницу Устава и Скупштине?

Јанко Милић, потпредсједник одговара:

 - Браћо посланици! Од данас више не може бити никаква гласања пошто Устав укида Скупштину за два мјесеца.

А кад у "Глас Црногораца" изиде указ Устава да се окупимо, то ће се знат у сву Црну Гору!

А сад пођите с Богом и што рекли наши стари:

"Да с' у здравље опет састанемо.

За јуначко здравље упитамо!..."